Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći donet je 2018. godine, a stupio je na snagu 01. oktobra 2019. godine, izuzev pojedinih odredaba čija primena treba da počne pristupanjem Republike Srbije Evropskoj uniji. Zakonom se uređuje besplatna pravna pomoć za građane kao njene korisnike i načini njenog ostvarivanja i pružanja. Besplatna pravna pomoć je pravna pomoć koju korisnik ostvaruje bez naknade i koja se ostvaruje putem besplatne pravne pomoći u užem smislu, besplatne pravne podrške i besplatne pravne pomoći u prekograničnim sporovima.

Članom 6. ovog zakonskog teksta određeno je da se besplatna pravna pomoć sastoji od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane. Pružanje pravnog saveta je detaljno objašnjenje o načinu i mogućnosti rešavanja konkretne pravne stvari pred sudom, drugim državnim organom, odnosno organom javne vlasti ili u postupku mirnog rešavanja spora, a koje se odnosi na pravo, obavezu ili interes korisnika besplatne pravne pomoći zasnovan na zakonu. Sastavljanje podneska je izrada pismena kojim se pokreće postupak pred sudom, drugim državnim organom, odnosno organom javne vlasti ili koje se podnosi tokom već pokrenutog postupka (sastavljanje tužbe, zahteva, predloga, molbe, pritužbe, prigovora, podnesaka, žalbe i drugog pravnog sredstva). Potom, zastupanje je svaka pravna radnja koju na osnovu ovlašćenja za zastupanje punomoćnik preduzima u ime i za račun korisnika besplatne pravne pomoći u postupku pred sudom, drugim državnim organom, organom javne vlasti ili u postupku mirnog rešavanja spora. Na kraju, odbrana je zastupanje osumnjičenog, okrivljenog ili optuženog u predistražnom, istražnom i krivičnom postupku, koji se vodi zbog sumnje da je izvršeno krivično delo za koje nije predviđena obavezna odbrana i zastupanje u prekršajnom postupku koji se vodi zbog sumnje da je izvršen prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora. Između ostalog, državljaninu Republike Srbije, licu bez državljanstva, stranom državljaninu sa stalnim nastanjenjem u Republici Srbiji i drugom licu koje ima pravo na besplatnu pravnu pomoć prema drugom zakonu ili potvrđenom međunarodnom ugovoru besplatna pravna pomoć može da se pruži i ako je reč o licu koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici.

Istraživanja o pružanju besplatne pravne pomoći su retka, sporadična i parcijalna. Najnovije istraživanje smo sproveli u periodu februar-mart 2022. godine metodom anonimnog upitnika među jedinicama lokalnih samouprava u Republici Srbiji, za period od stupanja na snagu zakonskog teksta zaključno sa 30.03.2022. godine. Suštinski posmatrano, primetno je da pojedine lokalne samouprave nisu imale nijedan zahtev za pružanjem besplatne pravne pomoći. U jedinicama koje su, pak, imale zahteve primetno je da se organima obraćao znatno veći broj žena u odnosu na muškarce. Broj odbijenih zahteva je na minimalnom nivou, s tim što se zapaža tendencija da lokalne samouprave same pružaju besplatnu pravnu pomoć, dok je upućivanje na advokata gotovo zanemarljivo u posmatranom boju slučajeva. Istovremeno, znatno je više parničnih postupaka u kojima se pojavila potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći u odnosu na krivične postupke.

Prema članu 9. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, istu mogu da pružaju advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Besplatnu pravnu pomoć u službi pravne pomoći u jedinici lokalne samouprave ili u ime udruženja mogu pružati diplomirani pravnici, samo u okviru ovlašćenja koja su diplomiranim pravnicima određena zakonom kojim se uređuje odgovarajući postupak. Procentualno, sprovedeno istraživanje pokazuje da preteže neposredno pružanje pravne pomoći od strane jedinica lokalne samouprave, ali je ta razlika minimalna (u 50,75% slučajeva besplatnu pravnu pomoć su pružile neposredno jedinice lokalne samouprave, a u 49,25% korisnik je upućen na advokata).

Kao oblici besplatne pravne pomoći koji su pružani tražiocima javljaju se sastavljanje podnesaka (tužba za razvod braka, za zaštitu od nasilja u porodici, za utvrđivanje udela u zajedničkoj imovini stečenoj u vanbračnoj zajednici, radi izmene odluke o načinu viđanja dece) i zastupanje, sastavljanje tužbe sa privremenom merom i žalbe, preciziranje tužbenog zahteva, davanje usmenih pravnih saveta i uputstava, dodela advokata za zastupanje u parničnom postupku, pokretanje postupka za poveravanje deteta za samostalno vršenje roditeljskog prava, smeštanje u sigurnu kuću. Istovremeno, oblici u kojima se nasilje pojavljuje su raznovrsni: nanošenje ili pokušaj nanošenja lakih i teških telesnih povreda, potom emotivno, psihičko i fizičko nasilje, izazivanje straha pretnjom ubistva, ograničenje kretanja i komuniciranja sa trećim licima, vređanje, kao i svako drugo drsko bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Zahtev za pružanje besplatne pravne pomoći najčešće podnosi samo lice prema kojem je nasilje vršeno, dok se u retkim slučajevima javlja njegov član porodice u svojstvu podnosioca zahteva.

U istraživanju je posebno apostrofirano pružanje besplatne pravne pomoći ženama iz marginalizovanih društvenih grupa i ženama iz manjinskih etničkih zajednica. Najveći broj jedinica lokalnih samouprave ne vodi evidenciju o tim podacima (43,3%), 22,4% je u posmatranom periodu pružalo besplatnu pravnu pomoć navedenim kategorijama lica, dok 34,3% jedinica lokalnih samouprava istim nije pružalo pravnu pomoć.

Projekat "Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje u Srbiji" sprovodi Udruženje Fenomena uz podršku UN Women - agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. Materijal je proizveden sredstvima Evropske unije. Sadržaj projekta i ovog materijala isključivo pripada Udruženju Fenomena i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, UN Women niti zemalja članica UN-a.