Istraživanje
#SOSprotivNasilja
Sprečavanje nasilja u porodici i zaštita žrtava tokom pandemije Covid-19 u Srbiji: Postupanje nadležnih institucija i preporuke za unapređenje
Sažetak br. 2
SPREČAVANJE NASILJA U PORODICI I ZAŠTITA ŽRTAVA TOKOM PANDEMIJE COVID-19 U SRBIJI: POSTUPANJE NADLEŽNIH INSTITUCIJA I PREPORUKE ZA UNAPREĐENJE
U Deklaraciji Komiteta članica Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici o primeni Konvencije tokom pandemije Covid-19 ističe se da je neophodno da se tokom pandemije, posebno tokom vanrednog stanja, radi na proceni ozbiljnosti situacije u kojoj se žene žrtve nasilja, posebno nasilja u porodici nalaze i rizika od ponovljenog nasilja. Države članice su obavezane da žrtvama pruže adekvatnu i hitnu zaštitu od nasilja. To, između ostalog, podrazumeva primenu hitnih i drugih mera koje imaju za cilj onemogućavanje nastavljanja i ponavljanja nasilja, kao i stalnu saradnju i koordinaciju službi nadležnih za suzbijanje nasilja u porodici.
Registrovana krivična dela nasilja u porodici, događaji nasilja u porodici i procena rizika
Policija je u toku 2020. godine registrovala manji broj krivičnih dela nasilja u porodici iz člana 194 Krivičnog zakonika RS za 7% (5073) u odnosu na 2019. godinu (5403).
Grafikon 1: Broj krivičnih dela nasilje u porodici koje je registrovala policija u 2019. i 2020.
Tokom vanrednog stanja 2020. policija je registrovala za 3% manje krivičnih dela nasilja u porodici nego u istom periodu 2019. godine. Ovaj podatak se može objasniti činjenicom da, zbog ograničenja kretanja tokom vanrednog stanja, mnoge žrtve, a to su u najvećem broju slučajeva žene, nisu mogle da u situaciji nasilja izađu iz kuće, pozovu pomoć, prijave nasilje i potraže zaštitu, dok, sa druge strane, u Srbiji nisu uvedeni alternativni načini podnošenja prijava i tužbi za zaštitu od nasilja u porodici ili drugih vidova nasilja prema ženama.
Trend kretanja broja krivičnih dela nasilja u porodici koje je registrovala policija je u obe posmatrane godine sličan. Međutim, primećuje se da se u 2020. beleže manje oscilacije nego u 2019., posebno u periodu od jula do kraja godine. U martu 2020. je bilo za 2% više registrovanih dela nasilja u porodici nego u martu 2019. godine, da bi u aprilu 2020. bio zabeležen pad broja krivičnih dela nasilja u porodici za 8% u odnosu na april 2019.
Nakon ukidanja vanrednog stanja beleži se porast evidentiranih krivičnih dela nasilja u porodici, pa je u maju broj evidentiranih slučajeva za 4% bio veći nego u istom mesecu 2019. godine. Takođe, u maju 2020. se beleži rast broja registrovanih krivičnih dela nasilja u porodici u odnosu na mart (za 10%) i april (za 23%), što može da ukazuje na porast nasilja, ali i na činjenicu da je sa ukidanjem ograničenja uvedenih tokom vanrednog stanja olakšano prijavljivanje nasilja.
Međutim, nakon maja, broj evidentiranih slučajeva je bio u padu i ispod nivoa u istim mesecima 2019. godine sve do decembra, kada je prvi put zabeležen porast ali i dalje ispod broja evidentiranih slučajeva u istom mesecu 2019. godine. Najveći pad broja evidentiranih slučajeva u odnosu na isti mesec 2019. godine bio je u oktobru (21%). Iako je vanredno stanje ukinuto i na snazi nisu bile restriktivne mere, pandemija Covid-19, posebno u mesecima kada se beležio najveći broj zaraženih, je očigledno doprinela strahu od zaražavanja, što, u odsustvu alternativnih načina prijavljivanja nasilja, može da bude razlog manjeg obraćanja za pomoć i prijavljivanja slučajeva nasilja u porodici.
Isti trend potvrđuju podaci o broju događaja nasilja u porodici koje je evidentirala policija i broju događaja u kojima je procenjeno postojanje rizika od nasilja, odnosno njegovog ponavljanja. Policija je, postupajuči po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, tokom 2020. godine registrovala za 6% manje događaja nasilja u porodici (29645) u odnosu na 2019. (27859).
Grafikon 2: Broj događaja nasilja u porodici prijavljenih policiji
U 2019. događaji u kojima je procenjeno da postoji rizik su činili 68% svih prijavljenih događaja nasilja u porodici, a u istom periodu 2020. godine - 70%. Međutim, na osnovu ovih podataka se ne može zaključiti da li je i šta policija preduzela u preostalih 30% događaja u kojima nije procenjeno da postoji rizik od vršenja ili ponavljanja nasilja. Stoga je neophodno dodatno istražiti da li je procena potreba žrtve i postojanja rizika, a potom i postupanje policije u skladu sa ovim procenama odgovarajuće.1
Hitne mere zaštite
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa hitne mere zaštite od nasilja u porodici: privremeno udaljenje učinioca iz stana i privremenu zabranu učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Policija je naredila približno isti broj hitnih mera tokom 2019. i 2020. godine, što pokazuje da policija uglavnom nije menjala kriterijume za postupanje.
Grafikon 3: Broj i vrsta naređenih hitnih mera
Tokom obe posmatrane godine, od ukupnog broja izrečenih hitnih mera oko 70% su činile hitne mere privremene zabrane kontakta i prilaženja, a oko 30% hitne mere privremenog udaljenja. Gotovo isti broj hitnih mera policija je naredila u periodu vanrednog stanja i u istom periodu 2019.
Za najveći broj hitnih mera koje je policija naredila tokom 2019. i 2020. tužioci su predložili produženje, što su sudovi i potvrdili: u obe godine su u po 65% slučajeva hitne mere koje je naredila policija bile produžene. To govori u prilog zaključku da postoji visok stepen saglasnosti tri ključna aktera u postupanju u slučajevima nasilja u porodici i obezbeđivanju zaštite žrtvama.
Postupanje osnovnih javnih tužilaštava
Osnovna javna tužilaštva (OJT) su u 2020. razmatrala za 14% manje slučajeva nasilja u porodici nego u istom periodu 2019. godine, što je svakako posledica smanjenja broja slučajeva prijavljenih tužilaštvima i manjeg broja održanih sastanaka grupa za koordinaciju i saradnju, posebno tokom perioda vanrednog stanja.
Grafikon 4: Razmatranje slučajeva nasilja u porodici od strane OJT
Ukupno gledano, broj novih slučajeva nasilja u porodici prijavljenih tužilaštvima je bio za 11% manji u 2020. u odnosu na 2019.
Grafikon 5: Broj razmatranih slučajeva od strane OJT po mesecima tokom 2019. i 2020.
U periodu vandrednog stanja broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici od strane osnovnih javnih tužilaštava (OJT) je bio za 47% manji nego u istom periodu 2019. Sedam OJT nije imalo nijedan novoprijavljeni slučaj nasilja u porodici tokom perioda vanrednog stanja; 49 OJT je u proseku imalo do 50 novoprijavljenih slučajeva, pet OJT između 50 i 100 i samo dva OJT (I i II OJT u Beogradu) su imala preko 100 novih slučajeva.
Grafikon 6: Broj predloga od strane OJT za produženje hitnih mera i broj usvojenih predloga
Tokom obe posmatrane godine oko 96% predloga osnovnih javnih tužilaštava za produženje hitnih mera bilo je usvojeno od strane sudova.
Grafikon 7: Broj podnetih tužbi za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici
U 2020. godini, javna tužilaštva su po službenoj dužnosti podnela 231 tužbu za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, što je za 39% manje nego 2019. kada je podneto 377 tužbi. Pri tome, u 2019. je oko 53% podnetih tužbi usvojeno od strane suda i određene su mere zaštite od nasilja u porodici koje predviđa Porodični zakon, dok je to bio slučaj sa svega 30% tužbenih zahteva koje su tužilaštva podnela tokom 2020. godine.
Takođe se primećuje da su u 2019. u oko 2% događaja nasilja u porodici za koje je tužilaštvo tražilo produženje hitnih mera koje je naredila policija podnete tužbe za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici, dok je to učinjeno u samo 1.2% slučajeva u 2020. godini. To otvara prostor za dalje istraživanje, odnosno praćenje rada OJT vezano za procenu rizika i potreba žrtava za obezbeđivanjem dugoročnije zaštite.
Multisektorska saradnja: rad grupa za koordinaciju i saradnju
Tokom 2020. godine održano je za 10% manje sastanaka grupa za koordinaciju i saradnju u odnosu na 2019., izrađeno je za 12% manje individualnih planova podrške i zaštite žrtava, dok je sastancima grupa za koordinaciju prisustvovalo 115 žrtava što je za 41% manje u odnosu na 2019.
Grafikon 8: Sastanci grupa za koordinaciju i saradnju, individualni planovi i broj žrtava na sastancima grupa
Tokom perioda vanrednog stanja grupe za koordinaciju i saradnju su imale za 46% manje sastanaka nego u istom periodu 2019. Posledično, tokom vanrednog stanja zabeležen je i pad broja izrađenih individualnih planova i to za 53% u odnosu na isti period 2019.
Grafikon 9: Broj sastanaka grupa za koordinaciju i saradnju po mesecima tokom 2019 i 2020.
U martu 2020. je samo pet žrtava prisustvovalo sastancima grupa za koordinaciju i saradnju, a u aprilu 2020. nijedna žrtava, što može da se objasni time što su u to vreme na snazi bile mere ograničenja kretanja, te je žrtvama bio otežan pristup OJT. Međutim, ni nakon ukidanja vanrednog stanja situacija se nije promenila, te je trend malog broja žrtava koje prisustvuju sastancima za koordinaciju i saradnju i učestvuju u izradi plana podrške i zaštite nastavljen. Na to je svakako imala uticaja i pandemija, odnosno strah od zaražavanja i nedovoljno kroišćenje online rada koji bi osigurao bezbedan rad grupa. Stoga je prisustvo žrtava na sastancima grupa za koordinaciju i saradnju i aktivno ućešće u izradi individualnog plana izuzetak. Zato je neophodno raditi na podizanju svesti i jačanju kapaciteta članova grupa za koordinaciju i saradnju u pogledu procene potrebe aktivnog uključivanja žrtava u proces razvijanje plana njihove zaštite i podrške, što je važan preduslov za efikasan oporavak žrtava od posledica preživljene viktimizacije, njihovo osnaživanje i vraćanje kontrole nad svojim životom, ali i na razvijanju alternativnih načina rada grupa (online) u uslovima pandemije i drugih kriznih situacija, koji bi osigurali njihov nesmetan rad u uslovima koji bi bili bezbedni po zdravlje kako članova grupa, tako i žrtava.
Preporuke
· Osmisliti i uvesti alternativne načine i kanale za podnošenje prijava i tužbi za zaštitu od nasilja u porodici (on-line ili putem SMS-a, WhatsApp-a ili Vibera), koji bi omogućili da žene blagovremeno i bez rizika po svoju bezbednost i zdravlje zatraže pomoć.
· Raditi na praćenju rada osnovnih javnih tužilaštava vezano za procenu rizika i potreba žrtava za obezbeđivanjem dugoročnije zaštite kroz podnošenje tužbi za izricanje mera zaštite od nasilja u porodici po Porodičnom zakonu.
· Obezbediti nesmetan rad grupa za koordinaciju i saradnju tokom pandemije i drugih sličnih kriza u bezbednim uslovima (preko online aplikacija), što zahteva obezbeđivanje tehničke opremljenosti grupa i jačanje kapaciteta za rad u izmenjenim okolnostima.
· Raditi na podizanju svesti i jačanju kapaciteta članova grupa za koordinaciju i saradnju u pogledu procene potrebe aktivnog uključivanja žrtava u proces razvijanje plana njihove zaštite i podrške, tako da pozivanje žrtava na sastanke grupa i aktivno uključivanje u izradu individualnog plana postane pravilo.
1 Videti i: Ignjatović, T. (2020) Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u Srbiji za period januar – decembar 2019. godine - Osmi izveštaj o nezavisnom praćenju primene Zakona. Beograd: Autonomni ženski centar, dostupno na https://www.womenngo.org.rs/images/resurs-centar/AZC_Osmi_nezavisni_izvestaj_2019.pdf.
Projekat #SOSprotivNasilja realizuje Udruženje Fenomena u vidu medijske kampanje za smanjenje nasilja prema ženama tokom i nakon Covid-19 epidemije u Srbiji, uz podršku UN Women – agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. Materijal je proizveden sredstvima Evropske unije. Sadržaj projekta i ovog materijala isključivo pripada Udruženju Fenomena i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, UN Women niti zemalja članica UN-a.