Da li je dom najnebezbednije mesto za žene i devojke?

27. novembar 2023.

“Setite se priče sa početka – vas, vaše prijateljice i koleginice. Ako vam ipak kaže da nešto nije u redu, da je nesrećna, da se plaši za svoju bezbednost i život – dozvolite joj da priču ispriča do kraja…”

Za početak, volela bih da svaka čitateljka zamisli sebe, samo jednu svoju prijateljicu i još jednu koleginicu – možda ste se susrele i zastale u razgovoru na ulici ili sedite zajedno za stolom na nekom događaju. Velike su šanse da jedna od vas tri živi u situaciji nasilja, a da ostale dve ne znaju za to. Njena bezbednost je ugrožena, gotovo na dnevnom nivou. Zbog toga, njeno zdravlje je loše, nije u mogućnosti da realizuje svoje planove i stremljenja, često je neraspoložena. Ukoliko još malo obratite pažnju, primetićete da se možda prejeda ili izgladnjuje i da ima osećaj zgroženosti nad svojim telom, da često izbegava porodicu i prijatelje ili odsustvuje sa posla. Ona uzdiše često, a ako uspete da razgovarate sa njom iskreno, reći će vam da se oseća potišteno, teskobno i da često plače. Velika je verovatnoća da vam neće reći da trpi nasilje i da se plaši, da se ne seća trenutaka sreće i da se oseća poniženom i bezvrednom.1

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i UN WOMEN – Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnosti i osnaživanje žena, na globalnom nivou već dugo prikupljaju podatke o nasilju nad ženama. Bilo kod kuće, na ulici ili tokom rata, nasilje nad ženama i devojčicama je kršenje ljudskih prava koje se dešava u javnim i privatnim prostorima i ima pandemijske razmere. Nasilje u intimnim partnerskim odnosima ili porodično nasilje, kako ga definiše zakon Republike Srbije,2 najčešći je oblik muškog nasilja nad ženama i uključuje fizičke, seksualne ili psihološke povrede i traume nanete od strane trenutnog ili bivšeg partnera, odnosno muža.3 U svetu, skoro svaka treća žena iznad 15 godina starosti doživela je fizičko ili seksualno nasilje.4 To je 800 miliona žena na svetu.

Slične su brojke i u Evropi. Samo malo ispod globalnog proseka, u Evropi svaka peta žena koja je imala partnera i/ili muža preživela je fizičko i/ili seksualno nasilje. U pitanju je 40 miliona žena u Evropi. „Nasilje nad ženama je globalna kriza javnog zdravlja pandemijskih razmera. Nasilje ima ozbiljne društvene i ekonomske posledice po zemlje i društva.5

Najnoviji podaci za Srbiju pokazuju da je gotovo pola miliona žena (iznad 15 godina) u našoj zemlji doživelo fizičko i/ili seksualno nasilje od strane partnera/mladića ili muža. Od toga, 250.000 žena je doživelo tešku fizičku povredu i fizičke posledice nasilja. Svaka druga žena doživljava psihološko nasilje u porodici, koje je u Srbiji i najzastupljenije – kontrolisanje ponašanja, psihološko zlostavljanje, uključujući i ucenu u vezi sa decom ili zlostavljanje dece kao vid nasilja nad ženom. Čak 11% žena u Srbiji su žrtve proganjanja koje je od skoro kao krivično delo uvedeno u Krivični zakonik Republike Srbije.6 Od poslednjeg Fenomeninog izveštaja „Moć promene“ i podataka koji su prikupljeni o femicidu za 2019. godinu, 97 žena je ubijeno u porodici u našoj zemlji. Nažalost, i dalje skoro svaka treća osoba smatra da je nasilje u porodici privatna stvar i da je potrebno da se reši unutar porodice, dok mnoge žene nisu dovoljno informisane šta je potrebno uraditi kada dožive nasilje.

Setite se priče sa početka – vas, vaše prijateljice i koleginice. Ako vam ipak kaže da nešto nije u redu, da je nesrećna, da se plaši za svoju bezbednost i život – dozvolite joj da priču ispriča do kraja, recite joj da nasilje doživljava preveliki broj žena i devojaka, ne osuđujte je, podstaknite je da se podseti stvari koje voli, da postoji način na koji može planirati izlazak iz nasilne veze ili braka i da je važno da prijavi nasilje čim bude spremna. U Srbiji postoji 30 organizacija koje pružaju individualnu podršku ženama i devojkama koje su preživele muško nasilje i dostupne su za vaš poziv, bez obzira da li ste osoba koja preživljava nasilja ili znate nekoga koga biste želeli da podržite, a ne znate tačno kako.7

Marija Petronijević, Programska koordinatorka u Udruženju Fenomena

(Tekst je preuzet iz predgovora publikacije “Moć promene – moć prevencije” izeštaja Udruženja Fenomena iz decembra 2022. godine. Ceo izveštaj o Fenomeninim preventivnim aktivnostima za sprečavanje nasilja možete pročitati na sajtu Udruženja Fenomena www.fenomena.org)

Fusnote:

1 Moć promene – Kako osnovati i voditi grupe podrške i samopomoći za žene koje su preživele nasilje u porodici, Fenomena 2008. – Ciklus stida i krivice, dostupno putem: https://www.fenomena.org/s/PRIRUCNIK-MOCPROMENE.pdf

2 Zakon o sprečavanju nasilja u porodici Republike Srbije, dostupno putem: http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2016/2675-16.pdf

3 UN Women, 2022. – Violence Against Women, dostupno putem: https://interactive.unwomen.org/multimedia/infographic/violenceagainstwomen/en/index.html#intimate

4 WHO Global Factsheet, 2021. – Nasilje nad ženama – procena rasprostranjenosti 2018. godine, dostupno putem: https://apps.who.int/iris/rest/bitstreams/1349966/retrieve

5 WHO European Region Factsheet, 2021. – Nasilje nad ženama – procena rasprostranjenosti 2018. godine, dostupno putem: https://www.who.int/publications-detail-redirect/WHO-SRH-21.9

6 OEBS, 2019. – Anketa o nasilju nad ženama – Dobrobit i bezbednost žena, Srbija, osnovni izveštaj. Dostupno putem: https://www.osce.org/files/f/documents/7/5/419756_1.pdf

7 https://www.zeneprotivnasilja.net/o-nama/spisak-organizacija