Seminar: Povećanje kapaciteta opštinskih službi besplatne pravne pomoći za adekvatno pružanje pravnih usluga žrtvama rodno zasnovanog nasilja

06.06.2025.

Na trodnevnom seminaru koji je Udruženje Fenomena organizovalo od 27. do 29. maja u Vrnjačkoj banji, predstavnici/e opštinskih službi besplatne pravne pomoći (BPP) imali su priliku da se umreže i dodatno edukuju o temi rodno zasnovanog nasilja i BPP slušajući ekspertkinje i eksperta iz oblasti pravosuđa, akademske zajednice, kao i psihologije. Razgovaralo se o mogućnostima unapređenja kompletnog sistema besplatne pravne pomoći, kako bi i odgovor na potrebe žena koje su preživele rodno zasnovano nasilje bio bolji.

Cilj seminara bio je jačanje kapaciteta lokalnih službi BPP, kao i unapređenje njihove saradnje sa specijalizovanim organizacijama koje rade sa žrtvama nasilja, uz poseban fokus na prepreke u pristupu pravima i sistemskim nedostacima u zaštiti.

Aneta Dukić i Marija Petronijević

Postojeći zakonski okvir pravi razliku između žrtava i značajno ograničava rad organizacija

U uvodnom izlaganju sutkinje Apelacionog suda u Novom Sadu, Olivere Pejak Prokeš, istaknuto je da, iako Srbija formalno primenjuje međunarodne dokumente kao što su CEDAW i Istanbulska konvencija, praksa pokazuje da je sistem podrške žrtvama nedovoljno razvijen. Nasilje nad ženama se i dalje opravdava kroz negativne rodne stereotipe i disktiminatorne narative poput: “Zaslužila je, provocirala ga je”. 

Osvrnuvši se na ključne nalaze GREVIO izveštaja koji se bavi monitoringom primene Istanbulske konvencije u Srbiji, Olivera je istakla da je i dalje prisutan nizak broj presuda, kao i blage sankcije za počinioce nasilja. Nasilje je često trivijalizovano u javnosti i ne prepoznaje se kao ozbiljno krivično delo.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći ženama žrtvama nasilja u porodici omogućava direktan pristup pravnim uslugama, ali žene koje su preživele druge oblike nasilja, poput seksualnog uznemiravanja, silovanja ili proganjanja, moraju dodatno dokazivati pravo na pomoć. Pored toga, zakon postavlja administrativne i finansijske prepreke organizacijama civilnog društva koje poseduju višegodišnju pravnu ekspertizu u ovoj oblasti, onemogućavajući im da direktno pružaju BPP, što u praksi značajno utiče na dostupnost i kvalitet usluga. 

Olivera Pejak Prokeš

Pravo na pomoć ne sme zavisiti od pojedinačne inicijative - nužno je sistemsko rešenje

Profesor Veljko Turanjanin sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu predstavio je analizu dostupnosti BPP u slučajevima nasilja u porodici i nad ženama u periodu od 2019. do 2022. godine. Podaci govore da je samo 67 jedinica lokalne samouprave (JLS) uopšte prijavilo rad sa ovim slučajevima. Ukupno su evidentirana 2.452 zahteva, od koji je polovina rešena interno u JLS službama, a druga polovina upućena na advokate.

Iako 85% lokalnih službi ne traži dodatnu dokumentaciju, a 51% zahteva rešava u roku od 3 dana, što ukazuje na potencijalnu efikasnost sistema, profesor Turanjanin naglašava da je pristup pravnoj pomoći i dalje neujednačen, nesistematičan i previše zavisi od pojedinačne inicijative. Bitan podatak je i da čak 80,4% advokata nikada nije bilo angažovano za rad sa žrtvama od strane Ministarstva pravde, što otkriva duboku strukturnu pasivnost i neaktivnost sistema u zaštiti prava žena. 

Kao preporuke, Turanjanin ističe potrebu za proaktivnim, rodno i kulturološki senzitivnim sistemom, koji bi uključivao mobilne pravne jedinice, SOS linije dostupne 24/7, kao i pro bono mreže u manjim sredinama. Ključni akcenat stavljen je na integraciju pravne pomoći u širi sistem socijalne zaštite, uz bolje povezivanje sa centrima za socijalni rad, policijom i zdravstvenim institucijama. Seminar je takođe bio prilika da se podseti na zajedničku publikaciju „Besplatna pravna pomoć u Srbiji“ koju su profesor Turanjanin i Udruženje Fenomena objavili 2024. godine.

“Neophodna je permanentna institucionalna saradnja (sa centrom za socijalni rad,domom zdravlja...)” - dodala je učesnica seminara.

Veljko Turanjanin

Strpljenje i poverenje kao osnova za pružanje pravne pomoći

Praksa aktivnog slušanja, poverenja i poštovanja tempa klijentkinja je ključna, kako je istakla advokatica Aleksandra Zakić. Ona je govorila o specifičnostima komunikacije sa ženama koje su preživele nasilje, naglašavajući da prvi razgovor često protiče u uslovima traume, dezorganizovanog sećanja i izraženih emocija.

Razumevanje, ne sumnja, mora biti polazna tačka svakog pravnog zastupanja. Pored toga, bitno je naglasiti i značaj jasne i dostupne pravne informisanosti, počev od pojašnjenja procedura i mogućih ishoda, do dostupnosti lokalnih službi, čime se osnažuje pristup pravdi. Takođe, potrebno je ukazati i na prisutnost institucionalnog nasilja i sekundarne viktimizacije koje žrtve često doživljavaju kroz nepoverenje, umanjivanje njihove priče, neprikladna ispitivanja i neprofesionalnost službenika. Posledice takvog postupanja su duboke, pa prevencija mora uključivati obaveznu edukaciju stručnjaka, međusektorsku saradnju i jasno propisane standarde postupanja. 

“Potrebno je još seminara na temu psihološke podrške” - istakla je i učesnica seminara.

Aleksandra Zakić

Dinamika nasilja i psihološke posledice po žene
O kompleksnosti fenomena nasilja u partnerskim odnosima govorila je Tanja Ignjatović, psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra, ukazujući na to da se uglavnom radi o kontinuiranom obrascu moći i kontrole, a ne o izolovanim incidentima. Koristeći različite mehanizme, nasilnik ima za cilj potpunu dominaciju nad partnerkom. Ignjatović je naglasila da spolja vidljivo nasilje često predstavlja samo jedan deo ukupnog nasilja, dok su posledice psihološkog zlostavljanja duboke i dugotrajne. 

Neophodno je iznova isticati koliku ulogu imaju institucije u čitavom procesu prijavljivanja nasilja, odnosno koliko je važno postojanje empatije, poštovanje iskustva i stavova žene koja je preživela nasilje. Podrška treba da uključuje uvažavanje principa hitnosti, izgradnju sigurnosnih planova i koordinaciju svih relevatnih službi. Upravo uklanjanjem sopstvenih predrasuda, moguća je izgradnja odnosa poverenja gde će institucije postati saveznici i pružiti podršku. 

Tanja Ignjatović

Izazovi u radu lokalnih službi BPP: Glasovi iz prakse

Više službenika/ca iz sistema besplatne pravne pomoći izrazilo je nezadovoljstvo svojim radnim uslovima. Među najčešće navedenim problemima su nedostatak sopstvenih kancelarija, preopterećenost obavezama koje se ne plaćaju dodatno, kao i odsustvo stručne podrške i adekvatnih obuka. Poseban izazov predstavlja rad sa osetljivim grupama, za koji službenici često nisu dovoljno pripremljeni. Ipak, diskusije su pokazale da u sistemu postoji motivisan kadar koji, uz adekvatnu podršku, može pružiti kvalitetnu pravnu pomoć, kako je istakao i Turanjanin. 

“Više ovakvih skupova, između ostalog zbog razmene iskustava između lokalnih samouprava, čuje se živa reč i iskustvo, praksa” - učesnik seminara.

Učesnici/e su pokazali razumevanje za položaj i reakcije žrtava nasilja, a pitanja su se uglavnom odnosila na uzroke nasilnog ponašanja - uključujući biološke, psihološke i sredinske faktore, zapazila je Ignjatović. Takođe, informisani/e su o važnosti pokazivanja razumevanja i empatije prema žrtvama, izbegavanja okrivljavanja, kao i o potrebi da ih povežu sa lokalnim institucijama poput Centra za socijalni rad ili Doma zdravlja. U toku diskusija, izneta je inicijativa za formiranje udruženja opštinskih pružalaca BPP, što bi moglo da doprinese njihovom jačem zajedničkom nastupu i vidljivosti. 

Više od zakona: podrška u praksi

Nasilje prema ženama zahteva sistemsku, koordinisanu i empatičnu reakciju svih aktera - od pravosuđa do lokalnih službi. Iako su zakonski okviri i institucionalne mere unapređeni, praksa još uvek kaska zbog nedovoljne primene, stereotipa i trivijalizacije nasilja. Ključno je da se žrtvama obezbedi kontinuirana podrška zasnovana na poverenju i poštovanju, ali i da se osnaži uloga civilnog društva u zaštiti i zastupanju njihovih prava.

Realizacija seminara je omogućena uz podršku regionalnog projekta SMART Balkan – Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan kojeg implementira Centar za promociju civilnog društva (CPCD), Center for Research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM) a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške. Sadržaj teksta isključiva je odgovornost Udruženja Fenomena i ne odražava nužno stavove Ministarstva spoljnih poslova Norveške (NMFA) niti partnera konzorcijuma SMART Balkans.